ruqyah

Šta je Rukja?

Rukja je zaštita, kojom se izleči onaj ko ima poteškoća, kao onaj koji ima groznicu ili epilepsiju, kao i slične poteškoće.[1]

Podijeljen na dva dijela:

Je za: Zabranjene molitve

- To su oni koji traže pomoć od nekoga drugog mimo Allaha, kao sa džinima ili drugim duhovnim stvarima koje su suprotne čistoj vjeri i koje joj protivreče, ovo je značenje koje je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao, u svom govoru"ruqyah, čari, čvorovi su iz Širka”.[2]

Drugi: Legitimno dozvoljeni ruq, uz sledeće uslove:

1 - Ruku ne treba mešati sa širkom:

Auf Ibn Malik al-Ashjai prenosi i kaže: Mi smo klanjali u vrijeme neznanja i o tome smo govorili Allahovom Poslaniku? - Ta: “Reci mi kako radiš ruqyah, ne kvari rad, ruqyah je dozvoljen, sve dok ne sadrži širk”[3].

2 - Rukja ne bi trebao imati širk, jer muslimanu nije dozvoljeno da ide kod sihirbaza da od njih traži rukju, jer se za to prenose kazivanja, koji strogo zabranjuju odlazak gatarama, vračare kao i gatare, u hadisu Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, recimo: “Ko ide gatari i gatariU drugoj verziji: “mađioničaru i vjeruje u ono što kaže, negirao je ono što je objavljeno Muhammedu“.[4]

3 - Rukja treba raditi sa jasnim izrazima, razumljivo, a ne od onoga što se ne razume, jer mu se ne vjeruje da ne bude širk, stoga ono što bi trebalo da bude širk nije dozvoljeno da se radi, iz tog razloga Ibn Hadžer- neka mu se Allah smiluje, u "Fet-hul bari" kaže: Svi učenjaci se slažu da je rukja dozvoljena pod tri uslova:

O – Da se radi sa Allahovim riječima ili sa Njegovim imenima i svojstvima.

B - Učiniti na arapskom ili drugom jeziku šta je značenje.

C - Vjerujte da ruqyah ne utiče na lično poboljšanje, ali utiče na imenovanje Uzvišenog Allaha.[5]

————————————————————————-

[1] "Nihaje fi garibil - ehadis" , Ibn Ethir 2/254.

[2] Transmeton Muslimi br. 200.

[3] Transmeton Abu Dawud, Ibn Maxheja, imam Ahmad u Musnedu, Autor knjige "Nexhu sedid fi terixhil-en hadith hadsiril Azizi-hamid" kaže da je hadis dobar br.. 59.

[4] Autor knjige "Nahju sedid fi tehrixhil-ahadithin tejsiril-azizi Hamid" kaže da je hadis tačan br.. 150.

[5] “Fet – hul – bari” Ibn Haxheri 10/206.